Kako se navodi u delu izveštaja o medijskim slobodama, ovakvo stanje su konstatovale i brojne organizacije kao što su Freedom House, Amnesty International, Evropska komisija za zaštitu novinara u krivičnom zakonu, kao i domaći posmatrači poput Grupe za slobodu medija.
“S druge strane, predstavnici vlasti tvrde da pritisci na novinare ne postoje, a da su pojedini mediji koji kritički izveštavajuo negativnim pojavama u društvu u službi stranih sila i interesa i da im je cilj rušenje vlasti a ne profesionalno i objektivno informisanje”, navodi se u izveštaju.
U izveštaju se konstatuje da je problem bezbednosti novinara i izostanak efikasnih postupaka jedan od ključnih problema koji ponavljaju gotovo svi domaći i međunarodni izveštaji.
“Novinari koji su napadnuti često nemaju isti tretman što se moglo videti iz reakcija predstavnika vlasti kada su povređene dve novinarske TV Pink… Zvaničnici i provladini mediji su obavestili javnost da su novinarke pretrpele teške telesne povrede, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ih je posetio u Urgentnom centru, napadač je uhapšen… Međutim, sudski veštak je konstatovao da su u pitanju lake telesne povrede posle čega su probladini mediji njega i Danas, koji je o tome pisao, optužili da podržavaju nasilje nad novinarima provladinih medija…”, navodi se u dokumentu.
Kao jedan od problema navedena je i Medijska strategija sa čijim se donošenjem kasni skoro godinu i po dana i koju izrađuje radna grupa u krnjem sastavu, nakon što su je napustili predstavnici svih reprezentativnih strukovnih udruženja.
Problemi postoje i u oblasti projektnog sufinansiranja u kojoj se od 2015. godine “ništa bitno ne menja”.
“Problemi su uočeni u svim fazama procesa sufinansiranja, počevši od izostanka bilo kakve analize potreba za određenim (nedostajućim) medijskim sadržajima od javnog interesa, pa preko samog raspisivanja konkursa, do rada stručne komisije i odluke o dodeli sredstava, pa na kraju i izostanka objektivne evaluacije ostvarenosti javnog interesa, te nedostatka efikasnih nadzornih mehanizama i sankcija za zloupotrebe”, konstatuje se u izveštaju.
Izveštaj se osvrće i na kontroverzni REM koji se “utopio u sveopšte sivilo medijske scene u 2017. godini”. Njegov legitimitet je, kao se navodi, upitan, budući da Savet REM-a funkcioniše u krnjem sastavu, i da ova institucija ima “nejasan položaj u pravnom sistemu, kao telo koje levitira između organa uprave i nezavisnog regulatora”.
Podseća se da tokom 2017. godine nije bilo sistemskog monitoringa poštovanja zakona u elektronskim medijima tokom kampanje za predsedničke izbore, što je posledica “temeljnog višegodišnjeg urušavanja nezavisnosti regulatora, koja ima delimično uzrok u regulativi, ali više u nepostojanju suštinske želje da ovo telo dobije zaista nezavistan položaj od centara političke i ekonomske moći.
Ceo izveštaj možete pročitati ovde.
