Značajan procenat vesti o bitnim događajima (u našem slučaju na primer o trenutnom konfliktu u Ukrajini) ne odgovara realnosti. Osnovni razlog leži u tome što se vesti neretko koriste u propagandne svrhe: kad je to u pitanju vesti ne služe tome da informišu publiku već da joj nametnu određen stav o nekoj pojavi koji koristi jednoj ili drugoj zainteresovanoj strani. Ovaj dokument će nastojati da ukaže na neke od glavnih metoda koje se koriste kako bi se identifikovale laži u mas medijima.

Najpre bismo želeli da istaknemo da ćemo se baviti samo dokazljivim činjenicama a ne izjavama, bilo jedne ili druge strane. Na primer, ako Ministarstvo spoljnih poslova Rusije da izjavu o nekom događaju u Ukrajini a Ministarstvo spoljnih poslova ili odbrane Ukrajine negira tu istu izjavu,nalazimo se u klasičnoj situaciji “moja reč protiv tvoje” u kojoj svaka od strana samo tvrdi to što joj odgovara. Iz tog razloga naš sajt ima vrlo malo opovrgavanja izjava. To je slučaj samo kada neko pobija informaciju koja je zapravo u njegovom interesu (na primer, kada su Militanti iz Donjetska negirali zauzimanje “Grada” višecevni raketni sistem, o čemu su izveštavali mediji koji su im nakljonjeni, tipa Lajf Njuz (LifeNews)). Iz tog razloga ćemo se truditi da razgovaramo isključivo o činjenicama.

Lažne fotografije

Zloupotreba slika je jako popularna ali i prilično laka za opovrgavanje. Putem interneta, obično možemo da ustanovima verodostojnost fotografije za par sekundi. No, kako izgleda, većina korisnika interneta to nije u stanju da uradi, oni automatski veruju u provokativne fotografije.

Postoji više načina zahvljujujći kojima može da se utvrdi da je slika lažna. Ukoliko koristite Google Chrome potrebno je samo da kliknete desnim klikom na sliku i izaberete opciju pretrage slike u Guglu.

foto1

Ukoliko koristite drugi pretraživač (neki koji nema mogućnost automatskog pretraživanja fotografija na internetu, možete da instalirate poseban plugin, kojih ima mnogo. Na primer, jako je koristan Who stole my pictures. Prednost ovog plugina je da može da pretražuje ne samo u Guglu već i u drugim pretraživačima (Bing, Baidu, Tineye, Yandex itd.).

foto2

Ukoliko nemate Google Chrome i nemate mogućnosti da instalirate pluginove, možete i bez njih. Dovoljno je da otvorite dva prozora u svom pretraživaču: na jednom se nalazi slika koju želite da proverite, na drugom stranica Google Images. Mišem obeležite fotografiju, prevučete je do drugog taba i postavite u prostor za pretraživanje na stranici Google Images.

foto3

Na ovaj način možete da proveravate i fotografije sa svog hard diska, dovoljno je da mišem obeležite sliku i prevučete je u pretragu na Google Images strani.

Na osnovu toga možete ustanoviti dve vrlo važne stvari. Prva je pitanje da li je slika u izvornom stanju ili je promenjena. Na našem primeru je jasno da je slika promenjena, da du dodati efekti kako bi izgledalo da je grad u plamenu i kako bi se dobio efekat Grada Donetska nakon bombardovanja.

foto4

Drugo bitno pitanje je vreme objavljivanja slike i njen izvorni kontekst. Na primer, da li slika pokazuje rat u Siriji kao nešto što se trenutno događa u Ukrajini.

Lažni videi

Raditi sa snimcima je teže nego sa fotografijama zato što nema jednostavnog načina pretraživanja kao u slučaju fotografija. Ako posumnjate da je autentičnost nekog videa problematična, možete da isprobate neku od ovih metoda.

Pre svega, ako gledate Youtube window plug-in na nekom sajtu, idite direktno na Youtube kako biste prikupili više informacija o tom videu (to možete uraditi tako što ćete kliknuti na logo Youtube-a u desnom donjem ćošku).

video1

Screenshot of Komsomolskaya Pravda website

Koristeći ovaj metod možemo, na primer, da otkrijemo da je vest iz ruskog medija “Komsomoskaja Pravda” o tome kako su ljudi negodovali kada su Jatsenjuk i Turčinov prisustvovali Danu pobede 2014. godine, zapravo falsifikovana. Video je zapravo bio postavljen na Youtube godinu dana pre tog događaja kada su njih dvojica još uvek bila u opoziciji i kada su ih neprijateljski dočekali članovi Komunističke partije.

video2

Naravno, ovako bazične greške su malobrojne. Ako ne postoji očigledni znak da je video lažan, preporučujemo vam da obratite pažnju na sledeće stvari. Ako je u naslovu skoriji datum i taj video je postavljen na Youtube više puta tokom kratkog perioda, postoji velika šansa da je snimak lažan. Izaberite verziju videa koja ima najviše pregleda i čitajte komentare drugih gledalaca. Postoje dobre šanse da su, ukoliko je video lažan, neki od njih već videli original i možda čak i podelili link sa originalnim videom.

Zatim, obratite pažnju na detalje u videu: imena predmeta, registarske tablice, saobraćajne znake. Takvi detalji često mogu da posluže kako bi se utvrdilo šta se zaista dešava na snimku. Na primer, koristili smo ovaj metod kako bi otkrili da je jahta “Video Azimut 46” (za koju je ruski TV kanal NTV tvrdio da je poklon militantima iz Odese za odbranu priobalnog područja od strane lokalnog biznismena) zapravo jahta na iznajmljivanje. Sam tv kanal ju je iznajmio kako bi napravio čitavu tu izmišljenu priču.

Još jedan metod: probajte da prepričate šta vidite na videu i zatim tražite takav opis na Youtube-u ili Guglu. Na primer, postoji snimak koji je jako brzo postao popularan i koji se zvao (prevod sa ruskog) “poruka vlastima u Kijevu od majde ubijenog vojnika 14.05.2014“ . Međutim, tražeći sličan tekst “poruka majke ubijenog vojnika” lako se pronađe celokupan video gde se jasno vidi da se majka obraća Vladimiru Putinu i moli ga da zaustavi vojne aktivnosti u Ukrajini.

video3

Još jedna mogućnost je da napravite skrinšot nekog prepoznatljivog dela videa i njega postavite u Google Images pretragu koristeći ranije opisanu metodu. Postoji mogućnost da je neko nekada koristio video u nekim vestima ili da je ta slika negde drugde već upotrebljavana. Na taj način može da se pronađe originalni izvor.

Izjave svedoka

Često je teško ili nemoguće proceniti validnost izjava svedoka ali postoje i izuzeci.

Kada posmatrate izjave svedoka, pažljivo posmotrite da li je zaista u pitanju potvrda tvrdnje koju je novinar izneo ili govornik iznosi neke generalne tvrdnje (koje mas mediji mogu kasnije da zloupotrebe u sopstvenom interesu). Na primer, u gore spomenutoj priči sa jahtom, zaposleni kanala NTV govore i o drugom biznismenu (instruktoru letenja iz Donjetska) koji je takođe navodno donirao avion militantima. Zapravo je instructor odgovarao na pitanja o avionima i skajdajvingu i nikome ništa nije donirao. Kasnije je čak snimio video u kome se bavi ovom problematikom.

Drugi primer ovoga tipa je priča kanala Russia Today koja govori o jevrejima koji navodno napuštaju Kijev usled antisemitskog nastrojenja Vlade Ukrajine. Zaposleni ovog kanala su čak pokazali kako se rabin Mihail Kapustin pakuje i govori kako je prinuđen da pobegne od nadolazeće opasnosti. Ipak, ako malo bolje obratite pažnju na njegove reči, videćete da on ne govori jasno od koga se zapravo plaši. Ako se malo više udubite u datu situacije, saznaćete da on nije rabin sinagoge u Kijevu već u Simferopolu (Krim). On je u više navrata čak javno istupao i tražio zaštitu za Ukrajinu i Krim od Rusije. On u tom konkretnom trenutku napušta Krim, u strahu od Vlade Rusije.

Prema tome, treba obratiti pažnju i na samog svedoka, da li ste ga/je videli negde ranije? Na primer, čuvena “putujuća izvođačica” Marija Tsipko redovno daje izjave medijima predstavljajući se čas kao građanka poreklom iz Odese, Donbasa ili bilo koje lokacije koja joj u tom trenutku odgovara.

Zapadni mediji

Zapadni mediji kao pojam se često koriste kako bi se obezbedila verodostojnost i dala određena vrsta autoriteta nekoj tvrdnji. Među ovakvim člancima ima puno fiktivnih tvrdnji od strane marginalnih sajtova koje treba bolje osmotriti. Na primer, ruski medij Vzgljad koji sebe naziva “biznis časopisom” je napisao da su SAD odbile da prime 13 tela CIA agenata koji su navodno ubijeni u Ukrajini. Takođe, postoji sajtovi sa naizgled ozbiljnim imenima kao na primer “The European Union Times”, međutim, ako odete na taj sajt, odmah će vas prebaciti na sajt WhatDoesItMean.com, poznati i relativno neozbiljan sajt koji redovno objavljuje radove fiktivnog karaktera pod imeno Sorča Faal.

Kada smo malo bolje istražili rad ovog autora, otkrili smo da redovno izveštava čitaoce o “građanskom ratu” u SAD, o bekstvu američkih korporacija u Rusiji u strahu od Obame i tako dalje. Na taj način se može ustanoviti da je The European Union Times povezan sa WhatDoesItMean.com i da izveštava o suludim propagandnim temama.

Alternativna taktika je preokretanje pravih vesti iz poznatih medija. Na primer, nekoliko sajtova je izvestilo o tome kako se 27 članova posade American Navy Destroyer Donald Cook uplašilo i podnelo ostavku (nakon što je ruski Air Force Su-24 presretač preleteo 12 puta neposredno pored razarača koji patrolira Crnim morem). Predstavnik Pentagona je naveden kao izvor za ovu informaciju: pukovnika Stiven Varen i on je navodno tim povodom dao intervju Rojtersu. Uistini, Varen jeste dao izjavu toj novinskoj agenciji ali nije bilo reči o strahu i o tome se možete i sami uveriti posetom njihovog vebsajta.

Iz tog razloga probajte uvek da nađete izvor vesti ili kontekst u kome je ona data.

Najbitnije uslov za prepoznavanje lažne vesti je kritičko razmišljanje o informaciji kojoj ste izloženi. Informativni rat je jako važan element sukobljavanja između dve zemlje i stoga nemojte slepo prihvatati u sve što vam je predstavljeno.

 

By Oleg Shankovskiy for Stopfake.org.