Studija: Ruski uticaj u Crnoj Gori

Izvor EU vs Disinfo

Rasprava oko pristupanje Crne Gore NATO-u je ponovo dovela ovu zemlju Zapadnog Balkana u žižu međunarodnog političkog interesovanja. Nedavno objavljena studija od strane Instituta za istraživanje spoljnih politika (FPRI) se fokusira na interes koji ima Kremlj u Crnoj Gori i na to kako je Rusija u poslednjih nekoliko godina primenila nekoliko poznatih taktika, među kojima je i dezinformacija da stekne uticaj u zemlji.

Jedan od zaključaka ove studije je da, uprkos činjenici da napori Rusije da se Crna Gora ne učlani u NATO nisu bili uspešni, ona nastavlja da bude vrlo aktivna na tim prostorima sa ciljem da “stvara etničke i političke podele koje imaju za cilj da destabilizuju Crnu Goru i otežaju procese njene dalje  integracije sa Zapadom.“

U tu svrhu, ruski zvaničnici su širili brojne dezinformacije o NATO-u, uz narative poznate onima koji su redovno pratili dezinformaciju u Rusiji. Pridruživanje Crne Gore NATO-u je opisano kao provokaciju (reč koja se često koristi u ruskim dezinformacijskim pričama) protiv Rusije. Usledile su i pretnje, što je nešto što smo takođe već imali prilike ranije da vidimo.

Što se tiče mešanja Rusije u donošenje odluka u Crnoj Gori, studija takođe izveštava o tome kako ruskim agentima trenutno sudi Specijalni tužilac za organizovani kriminal u Crnoj Gori zbog njihovog učešća u pokušaju državnog udara 2016. godine. Veruje se da su Ruska vojna obaveštajna agencija (GRU) i Federalna služba bezbednosti (FSB) delimično odgovorne za njegovo planiranje. Cilj bi bio da se podstakne političko nasilje u nadi da će pokrenuti proteste na nivou države i srušiti vladu koju vodi Milo Đukanović. Crnogorske vlasti su, međutim, uspešno sprečile pokušaj državnog udara.

Crna Gora nije jedina zemlja u regionu u kojoj su ruske tehnike uticaja nedavno bile u centru pažnje. Grčka je proterala dvojicu ruskih diplomata zbog optužbe da su podsticale proteste koji bi imali za cilj da zaustave zaključenje dugo očekivanog dogovora između Grčke i njenog suseda Bivše jugoslovenske republike Makedonije povodom njenog zvaničnog imena. Ako bi ova zemlja Zapadnog Balkana promenila ime u dogovoru sa Grčkom u Republiku Severne Makedonije, to bi joj olakšalo put ka članstvu u EU i NATO.

Pročitajte kompletnu studiju FPRI-a.

Izvor EU vs Disinfo