Autor: Samuel Stolton Izvor: EURACTIV.com prevod Manon Flausch

Marija Gabriel, Evropska komesаrka zа digitаlno društvo i ekonomiju (Bugarska, na konferenciji za novinare u Briselu, Belgija, 26. septembra 2017. [EPA-EFE/OLIVIER HOSLET]

U oblasti lažnih vesti, „nove tehnologije napreduju izuzetno brzo“, zabrinuto je ustanovila Evropska komesаrka zа digitаlno društvo i ekonomiju, Marija Gabrijel, i pozvala EU da „udvostruči svoje napore“.

Evropska komisija je već dobila prve izveštaje o Kodeksu protiv dezinformacija koji pokazuju kako potpisnici teksta sprovode mere, rekao je poverenik za digitalne tehnologije.

Ovaj kodeks je dobrovoljna inicijativa za borbu protiv širenja „lažnih vesti“ na internetu, Facebook-u, Google-u, Twitter-u Itd. Rezultati prvih procena biće objavljeni tokom događaja 29. januara.

„Zaista se nadam da ćemo ovom prilikom dobiti ohrabrujuće vesti“, rekla je Marija Gabriel.

Bugarska komesarka je 23. januara učestvovala na događaju o budućnosti medija u Evropi. Tom prilikom je rekla da ako dobrovoljne mere ne postignu svoje ciljeve, Komisija neće oklevati da donese odgovarajuće zakone.

Od potpisnika Kodeksa ponašanja se očekuje da se „samoregulišu“, što je kritikovano od strane aktera u sektoru. „Dali smo platformama šansu da nam pokažu da sami mogu rešiti problem kroz ovaj samoregulatorni pristup“, rekla je ona. „Ako bude potrebno, Komisija će preduzeti regulatorne mere.“

Događaj je okupio predstavnike svih institucija EU kao i aktiviste za ljudska prava i istraživače, kako bi razgovarali o tome šta bi EU mogla učiniti da promoviše zdraviji medijski sektor.

Poslanik Stranke zelenih, Javor Benedek, istakao je probleme slobode medija u državama članicama i politički pritisak na novinare. „Politički pritisak i autocenzura postoje u mnogim državama članicama. Moja zemlja, Mađarska, je dobar primer, nažalost “.

Poslanik Evropskog parlamenta je takođe govorio o finansijskim izazovima sa kojima se suočavaju organizacije za štampu rekavši da EU treba da obezbedi finansijsku podršku kvalitetnog i pouzdanog novinarstva.

„Moramo zauuzeti potpuno novi pristup prema medijima. Moramo garantovati njihovu uredničku i finansijsku nezavisnost “, rekao je on. „Bez slobode štampe ne može biti demokratije.“

Julie Majerczak, koja vodi briselsku kancelariju Reportera bez granica, govorila je o rastućem neprijateljstvu javnosti prema novinarima, stavu koji je široko ohrabren od strane nekih političara u Evropi i širom sveta. Ona navodi, na primer, češkog predsednika Miloša Zemana, koji se pojavio na fotografiji sa jurišnom puškom sa rečima „za novinare“ tokom 2017. godine.

„Naši demokratski modeli su ugroženi totalitarnim tendencijama. Bez slobode štampe, ne možemo uzvratiti, “ona se zalaže.

Tema finansiranja je prožimala ceo sastanak. Komesarka je takođe priznala da 61 milion evra dodeljenih od strane Komisije u okviru programa Kreativna Evropa nije dovoljna. Ovaj program treba da podrži slobodu štampe, pluralizam i medijsku pismenost. Sektor je nedavno izgubio najmanje 9 milijardi eura prihoda.

Christophe Leclerck, osnivač Euractiv-a, istakao je jaz između ove dve brojke i predložio zakonodavne mere za osiguranje prihoda novinskih grupa.

Marija Gabriel je rekla da bi Komisija trebala učiniti sve da se mediji pripreme za promene u medijskom okruženju. „Digitalna transformacija je u toku. Mediji se moraju prilagoditi novim izazovima koji se nameću. “ „Sektor pluralnog i slobodnog medija mora ostati centralni element naših demokratija“, zaključila je ona.

Autor: Samuel Stolton

Izvor: EURACTIV.com prevod Manon Flausch